Cezar Kjui

    Kjuj, Cezar Antonovič (rus. Цезарь Антонович Кюи), 1835-1918, ruski kompozitor i kritičar, rođen u Vilni, u porodici oficira Napoleonove vojske. Rano je ispoljio interesovanje za muziku pišući u duhu Šopena. Harmoniju i kontrapunkt je učio kod S.Monjuška. Godine 1851. upisao se u Inženjersku školu u Petrogradu, gde je završio i Inženjersku akademiju. Upoznavši se sa Balakirjevim (1856.god), ponovo se zainteresovao za muziku.

    Oduševljen ruskim nacionalnim izrazom, napisao je više opera i instrumentalnih kompozicija (naročito kamernih). Međutim, najveći umetnički dojam ostvario je solo-pesmama. Pored komponovanja, Kjui se bavio i kritikom, pišući osvrte na dela Musorgskog i R.Korsakova, kao i publicistikom. Nedovoljno snažan da delima da lično obeležje (osim u solo pesmama), a nedosledan u korišćenju ruskih nacionalnih motiva, Kjui se danas pominje isključivo kao jedan od članova kružoka Petorice.

Važnija dela:
  Opere: Kavkaski zarobljenik, Angelo Saracen, Mateo Falkone, Kapetanova kći;

  Orkestarska: Koncertantna svita za violinu i orkestar, tri svite op.20, 38, i 43, Tri skerca;

  Kamerna: Tri gudačka kvarteta, op.45, 68, 91, Mala svita i sonata za violinu i klavir;